Kada posmatramo ikonu, mi joj se predajemo da nas ona uzdiže i da zajedno sazrevamo. Ona nas menja i menja sebe. Ikona postaje onoliko velika koliko mi verujemo. Ona postaje aktivni stvaralac, svedok i sudija našeg oduhovljenja, dok mi bivamo osvešćeni kao tek započeto umetničko delo, kao svež supstrat na kome tek počinje da buja život. Zato moje ikone nikada ne smatram završenim.
Svetitelje sam birala po svom nahođenju, ili oni mene, onako kako su mi u raznim trenucima duhovnog sazrevanja značili.
Kolekcija ikona “Apoteoza” posmatraču upućuje iskren poziv, ne tek da ikone vidi, već da ih postupkom svoje duše i dovrši.

– Divna Cvejić